Blanka za Slobodnu Dalmaciju: Tražim svoj fokus

Blanka za Slobodnu Dalmaciju: Tražim svoj fokus

Osvajaš medalju na Europskom prvenstvu u Zurichu, nemoj sad reć’ ko zna šta će bit…

– E, ko zna šta će bit – nasmijala se Blanka.

Nastavljamo s ‘napadom’, skačeš dva metra kad se sitiš?

– Ma je, skočila sam dva puta – nasmijala se Blanka.

Nema Čičerove…

– A Kučina…? Prvo triba doć do Europskog prvenstva, imam ja odtrenirat ovaj period. Ništa nije sigurno, u Parizu me leđa uhvate u zagrijavanju, u Londonu gornji dio leđa… Peta me više ne boli, ali sve je to još pod kočnicom.

Paše li ti slabija konkurencija ove sezone u ženskom skoku u vis?

– To mi je skroz sekundarno, ja sam i prije mislila samo na sebe. Tražim svoj fokus, a jesu li oni bolji ili gori… Ne želim ić’ na EP misleći d aje konkurencija loša. Neka sve one skoče preko dva metra, ali da i ja budem na svojoj razini.

Je li bolje medalja sa 192 ili treći s dva metra?

– Dobro, vi novinari volite ta hipotetska pitanja. Europsko prvenstvo je natjecanje za plasman, ali… I ja sam sklona raditi scenarije, nešto me zaboli, ja sam na operacijskom stolu. No, ne želim se više nervirati radeći scenarije. Sad sam već dva puta skočila dva metra što nije ka lani, sada osjećam da je to u pravom smjeru.

Osjećaš li pritisak pred EP?

– Nemam, ali uvukla se tokom ovog perioda nesigurnost, a to je najgore. Na svakom koraku se mislim više nego prije i to polako vraćam, tu sigurnost. Prije sam s rezervom mogla preko dva metra…

Skakat ćeš kvalifikacije na Veliku Gospu?

– Ništa nije slučajno, tražit ću poseban zagovor… Da budem zdrava. Ako uđem zdrava u avion za Zurich, bit ću sretna.

Kakve su reakcije kolegica i kolega sad kad si opet na pravom putu?

– Drago mi je, čestitaju mi. Odnos je korektan, drago mi je i preko društvenih mreža vidjeti tu podršku navijača. Vidjela sam Amerikanku Chaunte Howard u Londonu, prisjetile smo se lijepe 2010. godine, ona se vraća nakon trećeg diteta, a kako izgleda. Mislim da je imala trbušnjake u devetom misecu trudnoće…

Štefka Kostadinova ima 197, a ti 164 skoka priko dva metra. Možeš li je stić?

– Kad bih bila zdrava to nije nedohvatljivo. Sad  nisam sigurna je li vrijedniji svjetski rekord ili taj rekord. Ja bih rekla da je broj skokova preko dva metra ipak veći pokazatelj kvaliteta u smislu konstante.

Pratiš i nogometni put brata Nikole u Hajduku koji je sve ozbiljniji.

– Super je, isti dan ja skačem u Londonu, Marin je baca disk, Nikola igra protiv Istre. Napokon i ja znam svaku utakmicu protiv koga Hajduk igra, znala sam i prije, ali sad moram ozbiljno pratit.

Jednom je on uzeo tvoj autogram na skakačkom mitingu u Splitu…

– Iman je doma njegovu sliku, s magnetom. Stavila sam ga kraj Padre Pia i Gospe, neka ga čuvaju…

Treba mu taj duševni mir?

– Je, jer je to veliki pritisak, kad sam vidila koliko se fame i tenzije stvori oko jedne utakmice… Znam da ga ne čeka lagan put, ali jak je u glavi i to će izgurat. Mislim da ima hladniju glavu nego ja.

P. SMOLČIĆ